Botia makrakanta (Botia macracantha)

Opis

Botia makrakanta je slatkovodna riba, u prošlosti svrstavana u rod Cobitis i u rod Botia, a danas je jedini predstavnik roda Chromabotia. U prirodi se nalazi u vodama Indonezije, ostrva Borneo i Sumatre. Popularna je vrsta akvarijumskih riba, kako zbog svog zanimljivog izgleda i zapanjujuće inteligencije, tako i zbog korisnih prehrambenih navika.

Telo ribe je horizontalno izduženo, glava velika, a usta obrubljena brčićima. Boja tela varira od svetle pa do crvenkaste nijanse narandžaste. Narandžasto telo vertikalno seku tri debele, crne pruge. Prva pruga pruža se od vrha glave, prelazi preko oka i spaja sa istom prugom s druge strane. Druga, deblja pruga omotava se oko tela ribe, u predelu grudi, između glave i leđnog peraja. Poslednja pruga obuhvata leđno peraje i ostatak tela, sve do repnog peraja. Razlikovanje polova je vrlo teško – jedina sigurna odlika ženki je širi trbuh. Zanimljivo je da ove ribe poseduju oštru bodljicu skrivenu u predelu ispod očiju. Upravo zbog te bodljice ne preporučuje se transport ribe u običnim kesicama, već ili u nekoliko kesica ili bolje u čvrstoj posudi.

Traži besprekornu čistu i kiseonikom bogatu vodu, a kako dolaze iz brzih reka i potoka,izuzetno im prija i jako strujanje vode. Temperatura može da se kreće između 25 i 30°C. Njihovi sustanari ne smeju biti agresivne ribe, inače će početi odbijati hranu i povući se. Pri lošim akvarijumskim uslovima ili naglom menjanju hemizma vode prilikom useljavanja u akvarijum za očekivati je da obole od ihtioftirijaze (bolest koja se prepoznaje po belim tačkicama). Baš poput paleatusa koji svojim ponašanjem indiciraju nedostatak kiseonika u vodi, botie makrakante predstavljaju odlične pokazatelje lošeg kvaliteta vode.

Botia makrakanta je riba dna, a po pitanju ishrane nije izbirljiva. Omnivor je i prirodi se hrani puževima, malim beskičmenjacima, larvama insekata, crvićima, slatkovodnim račićima i biljnom hranom. U akvarijumu joj je omiljena hrana namenjena mesojedima i razne vsrte sušenih crvića. U akvarijum je unesena kada se otkrila njena sklonost da jede puževe tako što ih jednostavno isisa iz kućice, što ju je učinilo vrlo popularnom i u akvaristici korisnom ribom. Njihovu neugodnu naviku predstavlja bušenje listova širokolisnih biljaka, što se može u nekoj meri sprečiti ako im se ponudi kuvano zeljasto povrće. Pri hranjenju i uzbuđenju proizvode interesantne kliktajuće zvukove.

Botie makrakante su vrlo društvene jatne ribe i u akvarijumu bi bilo poželjno držati ih u grupi. Usamljene ribe će se osećati nesigurno, skrivati se i odbijati hranu, te na kraju uginuti. Jato čine razigrane jedinke, među kojima postoji složeni društveni odnos. Ribe će se plašljivo sakrivati u šupljinama između kamenja i panjeva, u uglovima kad ovih nema, ako u akvarijumu nema dovoljno bilja i osenčenih mesta. Botie makrakante su neverovatno inteligentne: pomno prate pokrete drugih riba u akvarijumu i oponašaju ih. Vlasnike će iznenaditi i načinom na koji spavaju – spavaju zajedno na dnu, nepomično ležeći okrenute na bok, zbog čega se učiniti da su mrtve..

Ljudi koji nisu upoznati sa ovom interesantnom ribom uglavnom je kupuju kada imaju problema sa puževima. Budući vlasnici moraju biti spremni ovim jatašicama omogućiti akvarijum pristojne zapremine, sa obzirom na to da Botie makrakante u akvarijumskim uslovima narastu u do 30 cm i u prosjeku žive 20 godina.

Komentari

Još uvek nema komentara.

Buditeprvi koji komentariše “Botia makrakanta (Botia macracantha)”